О пројекту
  Циљне групе
  Активности
 








 

РТС - НАШЕ ПРАВО ДА ЗНАМО СВЕ

О пројекту
 

Начин на који Радиодифузна установа - Радио телевизија Србије (РТС) остварује своју законску и друштвену функцију и обезбеђује остваривање јавног интереса предмет су бројних анализа и коментара у стручној и широј јавности. Врста и квалитет програмских садржаја, подложност политичким утицајима, ниво професионалности и одговорности, начин финансирања, само су неке од тема којима се јавност интензивно бави.

Функционисање јавног сервиса оптерећено је бројним непознаницама и недеоумицама и израженим незадовољством корисника његових услуга. Поред присутне дилеме да ли јавни сервис остварује своју друштвену функцију, и значајних примедби на врсту и квалитет програмских садржаја као и ниво објективности и професионалности пре свега информативног програма, једно од централних питања везано је за финансијско управљање РТС-ом. Овај аспект, који битно утиче на квалитет програмских садржаја и њихову прилагођеност законским обавезама и друштвеним потребама, и поред бројних коментара, до сада није био предмет свеобухватне, компетентне и објективне анализе.

Најзначајнији и јавности најпознатији покушај ове врсте, са ограниченим обимом истраживања и ограниченим приступом информацијама (због одбијања директора РТС да достави тражене информације), јесте `Извештај о притисцима и контроли медија у Србији` Савета за борбу против корупције из 2011. Део извештаја који се бави РТС-ом фокусиран је на његову сарадњу са независним продукцијским кућама и великим маркетиншким агенцијама и злоупотребе у овим пословним, а не ретко и пословно-политичким односима. Важно је нагласити да је део овог извештаја који се односи на јавни сервис, иако усредсређен на само један од сегмената његовог пословања, изазвао велико интересовање јавности и отворио бројна питања о законитости и сврсисходности појединих пословних потеза менаџмента РТС.

У којој мери је финансијско пословање јавног сервиса контраверзно, говори и очигледно неслагање на базичном нивоу - висине средстава којима РТС располаже. Тако према подацима о регистрацији финансијских извештаја за 2012. годину (извор Агенција за привредне регистре) пословни приходи РТС у тој години износе 15.781.719.000 динара (138.789.191 евра, обрачунато по средњем курсу НБС на дан 31.12.2012. године). Упркос званичним подацима, директор РТС Александар Тијанић у изјави за Блиц 05.03.2013. изјављује "Немамо право на наше жеље. Волео бих да кажем дајте ми као ХРТ-у 200 милиона евра, па да видите шта је премијерни серијски програм, а шта су репризе. Али реалност је да од 66 милиона евра, колико имамо од претплате и маркетинга, 21 милион држава узме за порез, 24 милиона оде на плате, 15 милиона на друге трошкове и 5-6 милиона остаје за програм".

Имајући у виду околност да грађане Србије - кориснике услуга јавног сервиса, превасходно интересује врста и квалитет програмских садржаја, али и да је начин финансијског управљања РТС-ом у директној корелацији са испорученим програмом, организације грађанског друштва окупљене око овог пројекта решене су да се на објективан и професионалан начин суоче са овом темом. Стварна висина средстава којима располаже РТС, структура запослених и систематизација радних места, висина и структура улагања у програмске садржаје, висина и начин остваривања прихода на тржишту, начин трошења расположивих средстава, централна су питања која ће бити обухваћена истраживањем које је део овог пројекта.

Анализа која ће бити обављена на бази утврђене методологије и спроведеног истраживања полази од реалног стања и обавља се из грађанске перспективе. Она је непристрасна и објективна, усмерена на разјашњење бројних недоумица и непознаница које оптерећују стручну и општу јавност. Реализација овог пројекта доприноси и подизању капацитета организација грађанског друштва за ефикасан и професионалан надзор над пословањем јавног сервиса и етаблира грађанско друштво као значајног актера у области јавног информисања и унапређења стања у медијској сфери. На овај начин, организације грађанског друштва се препоручују као важан чинилац у успостављвању стандарда у области јавног информисања и, говорећи у име дела грађана, уносе нову димензију у ову важну друштвену област.



Топлички центар за демократију и људска права; Кнез Михаилова 36/2, 18400 Прокупље, тел: 027 324 493; office@topcentar.org.rs